Leighton Meester Admin
Број порука : 937 Age : 29 Novac : 12300$ Registration date : 01.08.2008
| Наслов: "Mali kutak ostavljenog andjela" Wed May 06, 2009 8:28 pm | |
| Dobrodošli u moj mali kutak...Ovo će mi biti kao spomenar. Nadam se da će bar neki od vas čitati ono sto pišem,jer su to ustvari istinite priče ljudi iz mog okruženja ili dela drugih ljudi. Napomenuću autora. ♥
"Nisam više klinka,stvarno nisi fer,ja sam mala Barbika što ostavlja je Ken" "Feel the rain on your skin..."
Ana
Последњи изменио Leighton Meester дана Wed May 06, 2009 8:38 pm. измењено укупно 1 пута | |
|
Leighton Meester Admin
Број порука : 937 Age : 29 Novac : 12300$ Registration date : 01.08.2008
| Наслов: Re: "Mali kutak ostavljenog andjela" Wed May 06, 2009 8:36 pm | |
| "Istinita priča devojke iz kraja"
Dragi,dobrodošao u svet tuge,bola i laži. Sada živiš na mestu gde nema sunca,nema duge,samo tama. E,pa,vidiš,i ja sam nekada tu živela... U jedno doba kada su me sve osobe izdale. Zamisli da dođeš u školu, srećan što si kupio novu majicu, a neko ti 'ladno prospe sok na nju...Ustvari, ne moraš da zamišljaš, upravo to doživljavas. Vidim te kako sediš u ćošku, sam, bez ikoga, ali, dragi, nije mi te žao. Tražio si iglu u plastu sena, želeo si nemoguće. Sada ti se sve vraća. Povredio si me. Najviše na svetu. Obrukao si me pred svima, napravio mi pakao od osnovne škole... Dok su svi pevali u horu, ja sam sedela sama. Dok su svi išli na bazen, ja sam sedela kući. Dok su se svi kvarcovali u solarijumu, ja sam se pržila na suncu. I sve to,dragi, zbog tebe! Nisam imala nikoga,nikoga da me podrži, padala sam u tešku depresiju. A šta si ti uradio u vezi toga? Ništa. Dve teške godine sam se borila protiv svega u školi. Smišljala sam izgovore da ne dođem u školu, samo da te ne vidim. Tebe i...pa,sve ostale. Zahvalna sam Bogu što je doveo Marka u moj život. Jedino on me je branio, kada me gurnete, pomagao mi je da ustanem. Kada bi mi neko lupio šamar, potukao bi se. Nije se odvajao od mene. Postali smo par. Od tada me jednostavno niko nije dirao. Ne znam da li su se plašili njega, ili su možda našli novu žrtvu... Ne znam, a i ne zanima me. Važno je da je moj bol prestao. Bol će mi uvek ostati u sećanju, uvek ću pamtiti koliko sam patila u to vreme, kako mi je Bog doneo Anđela. Od tada su prošle godine, u srednjoj školi sam našla divno društvo, svi su me prihvatili. Kada me pitaju kako mi je bilo u osnovnoj, ne stidim se da kažem grozno! Ali uvek napomenem da je bilo lepo zahvaljujući jednom anđelu. Ne razumeju me, ali nije ni važno. Ne znam da li si me video juče dragi, ali bila sam u tvojoj školi. Patiš,ha? E pa, ZASLUŽIO SI! Bez tebe mi je predivno! Marko i ja smo raskinuli u drugoj godini srednje jer je on otišao u Hrvatsku pošto je tamo i pre živeo. Mislim da je on stvarno bio Anđeo. Bog mi ga je poslao kada mi je pomoć bila potrebna, a vratio ga je kada sam pronašla svoju sreću. Hvala ti,Bože! 25.12.2007.Autor:Nataša J."Volim te,tako te ludo volim,al' reči dve ne mogu reći sve..." | |
|